Predstava Plesne trupe Kamara, Priča o plesu, stiže u Kanjižu 8. marta
Predstavu Priča o plesu je Plesna trupe Kamara premijerno prikazala 8. juna 2019. godine u Kamernom pozorištu u Senti, a sada je trupa na vojvođanskoj mini turneji koja je krenula iz Subotice 29. februara 2020. u Pozorištu Kostolanji Deže. Tačno devet meseci nakon premijere stiže na drugu tačku svoje turneje, u Kanjižu. Za nastanak predstave i mini turneju publika može da se zahvali Mađarskom nacionalnom veću i Fondaciji Betlen Gabor, ali i tome što se zahvaljujući projektu Modern Folking predstava održava u okviru X Fono Kluba.
Prema rečima autora, predstava Priča o plesu je poseban poduhvat čiji je cilj da se uz pomoć kulture narodnog plesa Karpatskog basena zainteresovana publika upozna i približi evropskim, ali i istorijskom nastanku mađarskih plesova. Tokom programa će se prikazati kako su pojedini modni trendovi uticali na plesove, i kako su oni postali deo lokalne plesne kulture. Ove procese publika može upoznati kroz periode istorije umetnosti. Kao prelaz između činova smo iskoristili mogućnosti moderne tehnike, pa ćemo projektovati slike koje će poslužiti kao paralela između istorijskih događaja iz datog doba i nastanka plesova. Biće prikazane slike arhitektonskih i umetničkih dela (nastalih u periodu koje se prikazuje na sceni) uz pomoć kojih će gledaoci lakše moći da vide kako su različiti tipovi plesa postali takvi kakvi jesu zahvaljujući tadašnjoj modi.
Predstava ljubiteljima narodnog plesa pruža šaren i upečatljiv večernji provod. Osim toga, oni koji bi želeli da saznaju više o poreklu mađarske narodne plesne kulture će dobiti pomoć pri upoznavanju sa svim umetnostima datog perioda.
Pričali smo sa Čabom Paćerekom, rukovodiocem trupe.
Na osnovu plakata možemo očekivati impozantnu predstavu… Koliko je ljudi učestvovalo u izradi koncepcije? 
Koji vas je cilj vodio dok ste stvarali?
Trupu čini 5 plesačkih parova i četvoročlani orkestar (Fokoš). U ovoj predstavi smo radili sa dva para- Janošem Apelshoferom i Tinde Remi i Ignacom Kadarom i Anet Nađpal. Dva neizostavna člana trupe su dva stručnjaka zadužena za tehniku.
Prošle godine, dok smo pripremali predstavu smo želeli da bude na još višem nivou i višeg kvaliteta, da bude još upečatljivija od onih iz prethodnih godina, a to je bio izazov i za nas i za izvođače.
Kako su tekle probe? I kako ste izabrali baš ove plesače i ovaj orkestar?
Ovo je četvrta sezona naše trupe. Svi plesači i orkestar su bili pozvani. Kao što to inače biva, organizovanje proba nije jednostavan zadatak, pošto ovo nije stalan posao nikom od nas. Svi radimo kao instruktori narodnog plesa širom Vojvodine, a osim toga ima i onih koji još studiraju, ili radimo. Probe smo imali svakog vikenda u trajanju od po četiri-pet sati. Koreografi su nam dolazili dva-tri puta mesečno iz Budimpešte, Dunafeldvara i Vesprema.
Prošle godine, 8. juna ste prikazali predstavu u Senti. Da li se od onda nešto u njoj promenilo?
Pa možda je odgovor na to da što je više izvodimo, to je više osećamo svojom i slobodnije plešemo.
Ne znam da li sam u pravu kada kažem da u Vojvodini nastaje sve više ovakvih predstava. Čemu možemo zahvaliti za taj procvat?
I druga udruženja organizuju radionice ili prave celovečernje programe, i mislim da je to sjajna stvar. To je izazov i za plesače i lokalne stvaraoce. Nastanku takvih programa jako mnogo doprinosi pomoć i podrška iz Mađarske i MNV.
Postoji li zdrava konkurencija između udruženja? Koliko ispomažete jedni druge?
Ne mislim da ima rivaliteta i konkurencije zbog toga što se na više radionica stvaraju plesni programi. I u naše udruženje su došli plesači iz različitih naselja u Vojvodini, kao i iz različitih istaknutih udruženja. Svi zastupamo slične vrednosti. Važna nam je stručnost, verodostojan način života i trudimo se da u svim situacijama izvučemo ono najbolje iz sebe.
Da li vam je cilj da ovom predstavom zainteresujete novu publiku? Kako se tebi čini, da li u Vojvodini jača kulturni krug plesača narodnih plesova i muzičara?
Ako misliš na podmladak, onda mogu reći da jača. Puno dobrih plesača i muzičara posvećuje puno pažnje mladima, a to nije počelo juče, već se na tome radi godinama. Emigraciju osećamo svuda, ali bez obzira pokušavamo da motivišemo ljude da ostanu ovde, i pokušavamo da im usadimo znanje i ljubav prema našoj kulturi i tradiciji, kako bi i oni mogli da je predaju. Naravno, priprema kvalitetnih i zahtevnih predstava je takođe važna jer publika očekuje nešto novo i dobro. Treba održati korak sa očekivanjima, ne smemo se zaglaviti, moramo stalno da učimo i razvijamo se. Mislim da u Vojvodini postoje udruženja koja već dugo i dobro rade, kao i orkestri i muzičari koji maksimalno ispunjavaju zahteve publike.
Planirate li da predstavu prikažete i na teritoriji na kojoj ne dominira mađarski jezik (u Srbiji ili van nje)? Radite li na tome?
Kada bismo dobili poziv, u svakom slučaju bismo se odazvali. Za sad bismo želeli da predstavu promovišemo ovde i u Mađarskoj.
Da li će ova predstava imati nastavak? Da li će biti novih predstava?
Trupa je u četvrtoj godini rada. Mislim da smo otvoreni za nastavak. Verujemo da ćemo imati još prilike za to.
Sledeće stanice turneje:
19. mart 2020., Kuća tradicije Budimpešta
28. mart 2020., Kula
29. mart 2020., Debeljača
2. april 2020., Novi Sad
3. april 2020., Novi Kneževac
2020. április 4., Torda
2020. május 8., Kupusina
Program u Kanjiži se ostvaruje unutar projekta Modern Folking kao deo X Fono Kluba uz sufinasiranje Interreg-IPA CBC Hungary-Serbia Programme (Programa prekogranične saradnje Interreg–IPA Mađarska–Srbija).
Projekat sprovode Fondacije kaoličke omladine, Udruženje Domboš i Omladinsko-kulturno udruženje Wemsical Serbia.
Identifikacioni broj projekta: HUSRB/1602/32/0230/
v.l.